Opet je nedelja, tišina se oseća tako blizu. Davim se u teškim mislima, jer ne mogu biti pored tebe. Ova distanca između nas, koja se čini neprobojna, ona me vuče nadole, ništa što mogu da učinim za nas.

Kad bismo samo mogli koračati, sresti se na pola puta. Nada može oterati tamu, da bi isceljenje moglo početi. Kad bismo mogli pružiti ruke jedno drugom, da ovaj bol prođe, da nas novo vreme pronađe i lepota ljubavi pobedi.

Stojimo tako daleko jedno od drugog i slušamo mnoge priče o Bogu milosti, koga oduvek tražimo. Ali ako osećamo isti duh koji nas sve okružuje, kako može biti da se u mržnji gubimo, odgovor leži tako blizu.

Kad bismo samo mogli koračati, sresti se na pola puta. Nada može oterati tamu, da bi isceljenje moglo početi. Kad bismo mogli pružiti ruke jedno drugom, da ovaj bol prođe, da nas novo vreme pronađe i lepota ljubavi pobedi.

Znam, tako je veoma teško zamoliti za oproštaj i reći šta nam je potrebno. Zašto smo tako nemilosrdni? Svaka reč onog drugog zvuči pogrešno, ali istina poznaje mnoge strane. Zašto smo tako nemilosrdni? Zarobljeni u gorkoj svađi! Kada ćemo konačno biti spremni za to?

Možemo koračati ove korake, sresti se na pola puta. Nada može oterati tamu i isceljenje će početi. Pružamo ruke jedno drugom sada, da ovaj bol prođe, da nas novo vreme pronađe i lepota ljubavi pobedi.

Možemo koračati ove korake, sresti se na pola puta. Nada može oterati tamu i isceljenje će početi. Pružamo ruke jedno drugom sada, da ovaj bol prođe, da nas novo vreme pronađe i lepota ljubavi pobedi.